Постоји много различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је град угостио много различитих људи од средњег века. Сви они су писали о Суботици, именовали је у складу са својим језицима, али, у највећем случају, нису мењали начин изговарања све до модерног доба. Најраније записано име је Забатка из 1391. године. Ово је једна од варијанти тренутног назива града на мађарском језику Сзабадка. Мађарски назив града састоји се од придева Сзабад, који значи „слободан“, и суфикса -ка који је нежан деминутив. Најраније име Суботице, међутим, значи нешто као „мало“ или „драго“ „слободно место“. Српски назив града Суботица потиче од речи дана у недељи „субота“ и први пут се појављује 1653. године. Пошто име потиче од речи за дан у недељи, субота цело значење имена града би било нешто као „мала субота“.
До краја Другог светског рата град се звао Велика Кикинда. Кикинда је позната по још неким називима на другим језицима: мађ. Nagykikinda, нем. Großkikinda, рум. Chichinda Mare.
Сомбор је градско насеље и седиште града Сомбора и Западнобачког управног округа. Према попису из 2011. било је 47.623 становника (према попису из 2002. било је 51.471 становника), док са околином има 87.815 становника.
Стари називи града били су Велики Бечкерек и Петровград 1935–1941. и 1944–1946. Садашње име град је добио 1946. по народном хероју Жарку Зрењанину. Зрењанин је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetsčkerek, рум. Becicherecu Mare.
У Граду Новом Саду у службеној употреби су, поред српског језика, још и мађарски, словачки и русински језик. Име града на осталим службеним језицима гласи Újvidék (мађарски), Nový Sad (словачки) и Нови Сад (русински). На осталим језицима који су (или који су били) од историјског значаја на овим просторима име Новог Сада гласи Neoplanta (латински), Neusatz или Neusatz an der Donau (немачки), Novi Sad (хрватски), Novi Sad (румунски) и Млада Лоза (бугарски). Првобитна имена Новог Сада била су Рацко (Српско) село, Рацки град (Ratzen Stadt, Ratzenstatt) и Петроварадински шанац (Peterwardeiner Schantz), док име Нови Сад (Neoplanta, Neusatz, Újvidék) датира из 1748. године.
Панчево (мађ. Pancsova, нем. Pantschowa, свк. Pánčevo) је град који се налази у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Налази се на обалама Тамиша и Дунава, у јужном делу Баната и оно је административно седиште града Панчева, као и Јужнобанатског управног округа. Панчево је четврти град у Војводини по броју становника. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Панчеву живи 76.203 становника, а на територији града Панчева 123.414 становника.
Још је Бонфиниус, историчар на двору Матије Корвина, писао да је Сирмијум добио име по вођи илирског племена Трибала, Сиру, чије је име латинизовано у Сирмус. Тако се име насеља јавља већ у 4. веку п. н. е. По другом мишљењу, име долази од вође келтског племена Тауриска, такође из 4. века п. н. е. Изгледа да корен речи води порекло од санскритске речи ”сру” која значи струјање, у овом случају „водени ток“, „течење“, слично корену речи ”сер”, која у староиндијском облику значи капљати, од чега и долази латински облик серум. Илирска реч ”сир”, вероватно је редуковани степен исте речи, из чега је латинизацијом настало Сир-м-иум. Датовање овог, латинизованог имена, везује се у сваком случају за сам почетак 1. века нове ере и долазак Римљана у мало и просперитетно насеље Илира и Келта на обали Саве. Назив Сирмијум је у вези са реком Савом, латински Савум.